Edukativni Građanski Centar

Kako bi dali svoj  doprinos u borbi za zeleniji Novi Sad, ali i Srbiju, prilikom realizacije projekta smo istraživali, dokumentovali i terenskim radom kroz razgovor sa građanima uticali na njih da zamene u svakodnevnoj upotrebi plastične kese cegerima koje smo besplatno delili na lokacijama širom grada. Celokupna realizacija je trajala od jula, pa do početka oktobra. Projekat je  realizovan na više lokacija na teritoriji Grada Novog Sada, pre svega u neposrednoj blizini gradskih pijaca, većih marketa odnosno na svim onim mestima gde je korišćenje plastičnih kesa najzastupljenije. Takođe, naši volonteri su delili cegere i na sajmu ekologije u Master hali AD Novosadskog sajma. Rad na ovom projektu je već započet prethodne 2021. godine i pokazao se kao održiv. Ove godine smo takođe podržani od strane Gradske uprave za životnu sredinu. Razgovorom izradom pravca rada na borbi protiv ovog problema izradom promotivnog materijala koji skreće pažnju na temu, ali i besplatnim cegerima mislimo da možemo u značajnoj meri uticati na rešavanje ovog problema i dalje.

Poštovani prilikom rada na publikaciji Novi Sad- priroda oko nas- Dunav imamo čast da Vas pozovemo da učestvujete u izradi publikacije koja će ilustrovati naš lepi grad i reku koja kroz njega teče autentičnim fotografijama Dunava, njegovog priobalja kao i poznatih i manje poznatih plaža, malih uvala i kutaka. Sve fotografije možete slati na e-mail adresu

edugradjanskicentar@gmail.com

Fotografije će biti objavljene u samoj publikaciji koja će biti prezentovana na sajmu Ekologije koji se održava u Novom Sadu u periodu od 02-06 oktobra.

Vidimo se!

Na današnji dan 17.06.2019 se obeležava  Svetski dan borbe protiv dezirtifikacije i suše, datu koji je od izuzetnog značaja na globalnom nivou. Dezertifikacija  je tip degradacije zemljišta primarno izazvana ljudskim aktivnostima i klimatskim promenama. Ona se ne odnosi na širenje postojećih  pustinja već nastaje usled prekomernog eksploatisanja i neadekvatnog načina korišćenja zemljišta u aridnim, semiaridnim i subhumidnim oblastima koje pokrivaju jednu trećinu naše planete. Davne  1992. godine,problem degradacije zemljišta prouzrokovan dezertifikacijom ozvaničen je na Konferenciji Ujedinjenih nacija o životnoj sredini i razvoju održanoj u Riju. Ovom prilikom odlučeno je da se pitanju suzbijanja dezertifikacije i ublažavanje posledica suše posveti posebna Konvencija, koja  je usvojena 17.juna 1994. godine u Parizu. Konvenciju Ujedinjenih nacija za borbu protiv dezertifikacije do sada je ratifikovalo 186 zemalja, od čega je preko 140 zemalja pogođeno procesom dezertifikacije/degradacije zemljišta. Republika Srbija je ratifikovala Konvenciju novembra 2007. godine. Naša zemlja, iako nema izražen proces dezertifikacije kao neke afričke ili dalekoistočne zemlje, suočava se poslednjih decenija sa svim oblicima degradacije zemljišta. Zabeleženo povećanje prosečne godišnje temperature vazduha za 1,2 stepena, i prognoza da će do kraja veka porasti za 4,2 do 4,5 stepeni, što upozorava na promenu klime u Srbiji sa svim negativnim posledicama. Na ove i brojne druge probleme upozorio je Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan podsećajući nas da imamo dužnost i obavezu da učinimo sve što je u našoj moći kako bih sprečili dalju degradaciju prirodnih dobara na lokalnom kao i globalnom nivou, jer priroda nema alternativu. Posebnu pažnju ovoj tematici je posvetio i drugi govornik na ovom skupu, Prof. dr Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji je istakao da su šume najbolje sredstvo za prevenciju i ublažavanje posledica klimatskih promena, ali da se u Srbiji nedovoljno intenzivno pošumljava. Degradacija zemljišta i smanjenje biloške raznovrsnosti koje prati taj proces su globalno pitanje sa kojim se suočavaju brojne zemlje, i zato moraju se tražiti zajednički odgovori na ove izazove i preduzimati zajedničke akcije, ukazao je u svom obraćanju na skupu ambasador Arapske Republike Egipat u Republici Srbiji Amr Alguvejli.  On je istakao da planovi u razvijanju saradnje Srbije i Egipta u oblasti zaštite životne sredine, kao i Memorandum o razumevanju između dve zemlje u ovoj oblasti koji je u pripremi, podrazumevaće mere u borbi protiv dezertifikacije u međunarodnim okvirima. Kao završni čin, po sada već običaju Ministarstva zaštite životne sredine, učesnici ovog skupa su zajedno posadili drvo u znak podrške zajedničkoj borbi protiv protiv dezertifikacije i suše. Sam skup je održan u Centralnoj zgradi Univerziteta u Novom Sadu, a u našoj galeriji možete pogledati kako je ovaj skup izgledao. 

17.06.2019

Tim Edukativnog građanskog centra 

Projekat Novosadski Festvalski Almanah je naš prvi projekat ali i prva publikacija vezana za kulturu i kulturni života u Novom Sadu. Kao takav od samog početka je trebao da pretstavlja svojevrsan uvod u ovaj izuzeztno bitan i zanimljiv segment svakog grada koji svakako treba da bude što bolje propraćen i podržavan kako bih rastao, razvijao se i napredovao, stvarajući svima nama kvalitetnije mesto za život. Naš cilj je upravo bio da dokumentujemo i na neki način popularizujemo festivale i festivalskih manifestacija u gradu Novom Sadu. Ova dva cilja su svakako uspešno realizovana, stvaranjem publikacije na temu novosadskih kako postojećih tako i festivala i kultnih mesta koja su nekada pretstavljali značajno znamenje i u neku ruku simbole grada iz vremena kada su oni bili opšte poznati. Korist od ovakve publikacije je višestruka i ogleda se u informisanju šire javnosti o svim događajima u gradu.Nažalost idalje postoji jedan deo događaja koji imaju malu ili nikakvu pažnju medija, koji su slabo promovisani i o kojima se slabo govori a sigurni smo da bi privukli mnogo veću publiku i pažnju kada bi se ta situacija promenila, u čemu smo mi dali naš lični doprinos kroz ovaj mali almanah koji je uspeo da izmami osmehe starijih i mlađih sugrađana koji su na ovu temu i publikaciju izuzetno dobro reagovali. Strategija kulturnog razvoja grada Novog Sada za period od 2016. – 2026. jasno definiše probleme i ključne aspekte na kojima je neophodno raditi kroz angažman civilnog sektora i udruženja koja se bave kulturom u Novom Sadu, u šta želimo i našu organizaciju da svrstamo i upravo radom na ovoj publikaciji je stvorena dobra osnova za informacionu baza podataka vezanih za samu kulturu i kulturna dešavanja ali i za vođenje kulturne politike, potsticanje kreiranja kosmopolitskog identiteta grada, učešće građana i građanki u kulturnom životu grada, autentično i slobodno stvaralaštvo, podrška neafirmisanim umetnicima kao i osnaživanje i uključivanje građana u procese stvaranja, revitalizacije i očuvanja kulturne baštine. Kroz realizaciju ovog projekta smo svakako mnogo toga naučili i stvorili neophodne prve kontakte sa udruženjima i festivalima koji kroje kulturnu sliku ovog grada što je od samog početka i bila ideja našeg tima. Ovoj tematici u narednim godinama planiramo da posvetimo sve veću pažnju i da je ispratimo kako treba obzirom na količinu kulturnih dešavanja u našem gradu.

Tim Edukativnog Gradjanskog Centra

Poštovani posetioci sa zadovoljstvom objavljujemo da je naš po redu drugi projekat koji se tiče reciklaže a koji je podržan od strane Gradske uprave za životnu sredinu i to u vidu publikacije-bukvara uspešno realizovan. Cilj ovog projekta je bio edukacija naših mlađih sugrađana godina između 7-18 godina o značaju reciklaže i ponovnog korištenja materijala u cilju očuvanja prirodnih resursa. Cilj projekta je bio podizanje nivoa znanja odnosno približavanje važnosti i potrebe ponovnog iskorišćenja otpadnog materijala za očuvanje i zaštitu životne sredine školarcima đacima osnovnih škola odnosno deci uzrasata od 7-18 godina ali i deci predškolskog uzrasta, deljenjem interaktivnog bukvara u kome smo na zabavan način kroz slike i tekst predstavili postulat reciklaže, sirovine koje mogu da se recikliraju, metogologija reciklaže, koristi od primene reciklaže i sl. Sam period realizacije ovog projekta trajao je pet meseci, odnosno od početka jula pa sve do novembra meseca tokom kog su članovi našeg udruženja prikupljali edukativni materijal, sastavljali tekst i oblikovali publikaciju da bude prikladna za gore navedeni uzrast. Dobru osnovu za rad na ovom projektu je pretstavljalo iskustvo i materijal prikupljen realizacijom prošlogodišnjeg Bukvara Reciklaže na koju se ova edicija upravo i proširuje i dopunjava. Smatrali smo da je sam projekat najznačajniji za omladinu našeg grada odnosno za uzrast osnovne- srednje škole te smo lokaciju za deljenje i prezentovanje ove naše publikacije odabrali mesta na kojima se kreću upravo ovih godina mladi poput centra, parkova u gradu ali i oko osnovnih i srednjih škola. Po evaluaciji projektnih aktivnosti smo došli do pozitivnih reakcija od strane učesnika kao i mnogobrojnih saveta od strane stručnjaka sa kojima smo imali priliku da sarađujemo radeći na ovom i našim drugim projektima vezanim za tematiku te svakako planiramo dalji rad i angažovanje na ovoj i njoj sličnim tematikama.

Tim Edukativnog Gradjanskog Centra