Na današnji dan 17.06.2019 se obeležava Svetski dan borbe protiv dezirtifikacije i suše, datu koji je od izuzetnog značaja na globalnom nivou. Dezertifikacija je tip degradacije zemljišta primarno izazvana ljudskim aktivnostima i klimatskim promenama. Ona se ne odnosi na širenje postojećih pustinja već nastaje usled prekomernog eksploatisanja i neadekvatnog načina korišćenja zemljišta u aridnim, semiaridnim i subhumidnim oblastima koje pokrivaju jednu trećinu naše planete. Davne 1992. godine,problem degradacije zemljišta prouzrokovan dezertifikacijom ozvaničen je na Konferenciji Ujedinjenih nacija o životnoj sredini i razvoju održanoj u Riju. Ovom prilikom odlučeno je da se pitanju suzbijanja dezertifikacije i ublažavanje posledica suše posveti posebna Konvencija, koja je usvojena 17.juna 1994. godine u Parizu. Konvenciju Ujedinjenih nacija za borbu protiv dezertifikacije do sada je ratifikovalo 186 zemalja, od čega je preko 140 zemalja pogođeno procesom dezertifikacije/degradacije zemljišta. Republika Srbija je ratifikovala Konvenciju novembra 2007. godine. Naša zemlja, iako nema izražen proces dezertifikacije kao neke afričke ili dalekoistočne zemlje, suočava se poslednjih decenija sa svim oblicima degradacije zemljišta. Zabeleženo povećanje prosečne godišnje temperature vazduha za 1,2 stepena, i prognoza da će do kraja veka porasti za 4,2 do 4,5 stepeni, što upozorava na promenu klime u Srbiji sa svim negativnim posledicama. Na ove i brojne druge probleme upozorio je Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan podsećajući nas da imamo dužnost i obavezu da učinimo sve što je u našoj moći kako bih sprečili dalju degradaciju prirodnih dobara na lokalnom kao i globalnom nivou, jer priroda nema alternativu. Posebnu pažnju ovoj tematici je posvetio i drugi govornik na ovom skupu, Prof. dr Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji je istakao da su šume najbolje sredstvo za prevenciju i ublažavanje posledica klimatskih promena, ali da se u Srbiji nedovoljno intenzivno pošumljava. Degradacija zemljišta i smanjenje biloške raznovrsnosti koje prati taj proces su globalno pitanje sa kojim se suočavaju brojne zemlje, i zato moraju se tražiti zajednički odgovori na ove izazove i preduzimati zajedničke akcije, ukazao je u svom obraćanju na skupu ambasador Arapske Republike Egipat u Republici Srbiji Amr Alguvejli. On je istakao da planovi u razvijanju saradnje Srbije i Egipta u oblasti zaštite životne sredine, kao i Memorandum o razumevanju između dve zemlje u ovoj oblasti koji je u pripremi, podrazumevaće mere u borbi protiv dezertifikacije u međunarodnim okvirima. Kao završni čin, po sada već običaju Ministarstva zaštite životne sredine, učesnici ovog skupa su zajedno posadili drvo u znak podrške zajedničkoj borbi protiv protiv dezertifikacije i suše. Sam skup je održan u Centralnoj zgradi Univerziteta u Novom Sadu, a u našoj galeriji možete pogledati kako je ovaj skup izgledao.
17.06.2019
Tim Edukativnog građanskog centra
