Poštovane kolege i prijatelji,
Obaveštavamo Vas da je internet i fb stranica Edukativnog građanskog centra u fazi redizajniranja i da će biti u funkciji u najkraćem mogućem roku. Do tada ostavićemo postojeće stranice kako bih mogli da se informišete o radu naše organizacije.
Srdačan pozdrav
Internet tim
Edukativnog građanskog centra
Poštovani prilikom rada na publikaciji Novi Sad- priroda oko nas- Dunav imamo čast da Vas pozovemo da učestvujete u izradi publikacije koja će ilustrovati naš lepi grad i reku koja kroz njega teče autentičnim fotografijama Dunava, njegovog priobalja kao i poznatih i manje poznatih plaža, malih uvala i kutaka. Sve fotografije možete slati na e-mail adresu
edugradjanskicentar@gmail.com
Fotografije će biti objavljene u samoj publikaciji koja će biti prezentovana na sajmu Ekologije koji se održava u Novom Sadu u periodu od 02-06 oktobra.
Vidimo se!
Na današnji dan 17.06.2019 se obeležava Svetski dan borbe protiv dezirtifikacije i suše, datu koji je od izuzetnog značaja na globalnom nivou. Dezertifikacija je tip degradacije zemljišta primarno izazvana ljudskim aktivnostima i klimatskim promenama. Ona se ne odnosi na širenje postojećih pustinja već nastaje usled prekomernog eksploatisanja i neadekvatnog načina korišćenja zemljišta u aridnim, semiaridnim i subhumidnim oblastima koje pokrivaju jednu trećinu naše planete. Davne 1992. godine,problem degradacije zemljišta prouzrokovan dezertifikacijom ozvaničen je na Konferenciji Ujedinjenih nacija o životnoj sredini i razvoju održanoj u Riju. Ovom prilikom odlučeno je da se pitanju suzbijanja dezertifikacije i ublažavanje posledica suše posveti posebna Konvencija, koja je usvojena 17.juna 1994. godine u Parizu. Konvenciju Ujedinjenih nacija za borbu protiv dezertifikacije do sada je ratifikovalo 186 zemalja, od čega je preko 140 zemalja pogođeno procesom dezertifikacije/degradacije zemljišta. Republika Srbija je ratifikovala Konvenciju novembra 2007. godine. Naša zemlja, iako nema izražen proces dezertifikacije kao neke afričke ili dalekoistočne zemlje, suočava se poslednjih decenija sa svim oblicima degradacije zemljišta. Zabeleženo povećanje prosečne godišnje temperature vazduha za 1,2 stepena, i prognoza da će do kraja veka porasti za 4,2 do 4,5 stepeni, što upozorava na promenu klime u Srbiji sa svim negativnim posledicama. Na ove i brojne druge probleme upozorio je Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan podsećajući nas da imamo dužnost i obavezu da učinimo sve što je u našoj moći kako bih sprečili dalju degradaciju prirodnih dobara na lokalnom kao i globalnom nivou, jer priroda nema alternativu. Posebnu pažnju ovoj tematici je posvetio i drugi govornik na ovom skupu, Prof. dr Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji je istakao da su šume najbolje sredstvo za prevenciju i ublažavanje posledica klimatskih promena, ali da se u Srbiji nedovoljno intenzivno pošumljava. Degradacija zemljišta i smanjenje biloške raznovrsnosti koje prati taj proces su globalno pitanje sa kojim se suočavaju brojne zemlje, i zato moraju se tražiti zajednički odgovori na ove izazove i preduzimati zajedničke akcije, ukazao je u svom obraćanju na skupu ambasador Arapske Republike Egipat u Republici Srbiji Amr Alguvejli. On je istakao da planovi u razvijanju saradnje Srbije i Egipta u oblasti zaštite životne sredine, kao i Memorandum o razumevanju između dve zemlje u ovoj oblasti koji je u pripremi, podrazumevaće mere u borbi protiv dezertifikacije u međunarodnim okvirima. Kao završni čin, po sada već običaju Ministarstva zaštite životne sredine, učesnici ovog skupa su zajedno posadili drvo u znak podrške zajedničkoj borbi protiv protiv dezertifikacije i suše. Sam skup je održan u Centralnoj zgradi Univerziteta u Novom Sadu, a u našoj galeriji možete pogledati kako je ovaj skup izgledao.
17.06.2019
Tim Edukativnog građanskog centra
Na naše veliko zadovoljstvo želimo da podelimo prvi članak objavljen u dnevnom listu Dnevnik koji se tiče rada naših udruženja prepoznat od strane novinrake Ivane Mikološiki. U ovom kratkom osvrtu smo se dotakli projekata koji su već par godina u nizu uspešno realizovani, kao i projekata i tematika kojima planiramo u budućnosti da se bavimo, a tiče se tematika poput zapošljavanja, ekologije i održivog razvoja ali i mobilnosti mladih mogućnosti za njihovim usavršavanjem u inostranstvu preko platfome Erazmus o kojoj ćemo uskoro da vas obaveštavamo i uopšteno se oprobamo u realizaciji takve vrste projekata. Veliko nam je zadovoljstvo kada neko prepozna naš trud i zalaganje za opštu dobrobit društva i okruženja u kome živimo čime planiramo i u budućnosti da se bavimo.
https://www.dnevnik.rs/novi-sad/mladi-iz-edukativnog-gradanskog-centra-brinu-o-nasoj-planeti-28-03-2019?fbclid=IwAR1rrEaQwF22kdzaCcBEinccs5MIxE-P96-gAEn9k0QT4jyZH6r87y2pZjA
Projekat Novosadski Festvalski Almanah je naš prvi projekat ali i prva publikacija vezana za kulturu i kulturni života u Novom Sadu. Kao takav od samog početka je trebao da pretstavlja svojevrsan uvod u ovaj izuzeztno bitan i zanimljiv segment svakog grada koji svakako treba da bude što bolje propraćen i podržavan kako bih rastao, razvijao se i napredovao, stvarajući svima nama kvalitetnije mesto za život. Naš cilj je upravo bio da dokumentujemo i na neki način popularizujemo festivale i festivalskih manifestacija u gradu Novom Sadu. Ova dva cilja su svakako uspešno realizovana, stvaranjem publikacije na temu novosadskih kako postojećih tako i festivala i kultnih mesta koja su nekada pretstavljali značajno znamenje i u neku ruku simbole grada iz vremena kada su oni bili opšte poznati. Korist od ovakve publikacije je višestruka i ogleda se u informisanju šire javnosti o svim događajima u gradu.Nažalost idalje postoji jedan deo događaja koji imaju malu ili nikakvu pažnju medija, koji su slabo promovisani i o kojima se slabo govori a sigurni smo da bi privukli mnogo veću publiku i pažnju kada bi se ta situacija promenila, u čemu smo mi dali naš lični doprinos kroz ovaj mali almanah koji je uspeo da izmami osmehe starijih i mlađih sugrađana koji su na ovu temu i publikaciju izuzetno dobro reagovali. Strategija kulturnog razvoja grada Novog Sada za period od 2016. – 2026. jasno definiše probleme i ključne aspekte na kojima je neophodno raditi kroz angažman civilnog sektora i udruženja koja se bave kulturom u Novom Sadu, u šta želimo i našu organizaciju da svrstamo i upravo radom na ovoj publikaciji je stvorena dobra osnova za informacionu baza podataka vezanih za samu kulturu i kulturna dešavanja ali i za vođenje kulturne politike, potsticanje kreiranja kosmopolitskog identiteta grada, učešće građana i građanki u kulturnom životu grada, autentično i slobodno stvaralaštvo, podrška neafirmisanim umetnicima kao i osnaživanje i uključivanje građana u procese stvaranja, revitalizacije i očuvanja kulturne baštine. Kroz realizaciju ovog projekta smo svakako mnogo toga naučili i stvorili neophodne prve kontakte sa udruženjima i festivalima koji kroje kulturnu sliku ovog grada što je od samog početka i bila ideja našeg tima. Ovoj tematici u narednim godinama planiramo da posvetimo sve veću pažnju i da je ispratimo kako treba obzirom na količinu kulturnih dešavanja u našem gradu.
Tim Edukativnog Gradjanskog Centra
Poštovani posetioci sa zadovoljstvom objavljujemo da je naš po redu drugi projekat koji se tiče reciklaže a koji je podržan od strane Gradske uprave za životnu sredinu i to u vidu publikacije-bukvara uspešno realizovan. Cilj ovog projekta je bio edukacija naših mlađih sugrađana godina između 7-18 godina o značaju reciklaže i ponovnog korištenja materijala u cilju očuvanja prirodnih resursa. Cilj projekta je bio podizanje nivoa znanja odnosno približavanje važnosti i potrebe ponovnog iskorišćenja otpadnog materijala za očuvanje i zaštitu životne sredine školarcima đacima osnovnih škola odnosno deci uzrasata od 7-18 godina ali i deci predškolskog uzrasta, deljenjem interaktivnog bukvara u kome smo na zabavan način kroz slike i tekst predstavili postulat reciklaže, sirovine koje mogu da se recikliraju, metogologija reciklaže, koristi od primene reciklaže i sl. Sam period realizacije ovog projekta trajao je pet meseci, odnosno od početka jula pa sve do novembra meseca tokom kog su članovi našeg udruženja prikupljali edukativni materijal, sastavljali tekst i oblikovali publikaciju da bude prikladna za gore navedeni uzrast. Dobru osnovu za rad na ovom projektu je pretstavljalo iskustvo i materijal prikupljen realizacijom prošlogodišnjeg Bukvara Reciklaže na koju se ova edicija upravo i proširuje i dopunjava. Smatrali smo da je sam projekat najznačajniji za omladinu našeg grada odnosno za uzrast osnovne- srednje škole te smo lokaciju za deljenje i prezentovanje ove naše publikacije odabrali mesta na kojima se kreću upravo ovih godina mladi poput centra, parkova u gradu ali i oko osnovnih i srednjih škola. Po evaluaciji projektnih aktivnosti smo došli do pozitivnih reakcija od strane učesnika kao i mnogobrojnih saveta od strane stručnjaka sa kojima smo imali priliku da sarađujemo radeći na ovom i našim drugim projektima vezanim za tematiku te svakako planiramo dalji rad i angažovanje na ovoj i njoj sličnim tematikama.
Tim Edukativnog Gradjanskog Centra
Sa velikim zadovoljstvom vas obaveštavamo da je seminar “Promeni svest, klimu ne! ” podržan od strane Ministarstva Zaštite Životne Sredine uspešno realizovan i na opšte zadovoljstvo svih učesnika kao i nas organizatora se došlo do zaključka, da ovoj tematici treba posvetit vreme i dati joj prostora i u narednom periodu, kao temi koja se tiče svih nas a ne samo ljudi iz te struke. Promene u klimatskim uslovima sve više i više utiču na svakog od nas kao pojedinca ali i grupe te je neophodno da svaki stanovnik planete zemelje reaguje i učini sve u svojoj moći kako bih ovaj negativan trend bio zaustavljen. Ovim putem najavljujemo veći fokus na ovu i njoj slične tematike u narednom periodu.
POGLAVLJE 27
Osnovni ciljevi politike životne sredine EU su očuvanje prirodnih vrednosti, promocija resursno-efikasne ekonomije i briga o javnom zdravlju. Politika životne sredine je multisektorska. Politika i zahtevi zaštite životne sredine moraju biti integrisani u kreiranje i sprovođenje svih politika i aktivnosti Unije, prvenstveno u pogledu promovisanja principa održivog razvoja (Čl. 11 Ugovora o funkcionisanju EU).
EU posebnu pažnju poklanja pitanju borbe protiv klimatskih promena i za ovu praktično-političku oblast izdvaja se oko 20% budžeta Unije za period od 2014-2020. Novi okvir za klimatsku i energetsku politiku EU do 2030. godine predviđa smanjenje emisije gasova staklene bašte za 40% u odnosu na 1990. Osnovni instrumenti politike borbe protiv klimatskih promena su dekarbonizacija, povećanje upotrebe obnovljivih izvora energije i energetska efikasnost. Dekarbonizacija podrazumeva suštinsku promenu praktično-političke paradigme, odlučno smanjenje korišćenja fosilnih goriva i povećanje energetske nezavisnosti Unije. Dugoročni cilj EU je smanjenje emisije gasova stakle bašte za 80 do 95% do 2050, u odnosu na baznu 1990. godinu. Politika borbe protiv klimatskih promena praćena je i unapređenjem standarda koji se odnose na rad industrije, posebno u sektorima koji predstavljaju značajan izvor zagađenja. Direktiva o velikim ložištima i Direktiva o industrijskim emisija značajno doprinose smanjenju emisija zagađujućih materija u vazduh.
U procesu kreiranja politike životne sredine EU uzima u obzir najnovija naučna dostignuća i dostupne podatke, podržava upotrebu najboljih dostupnih tehnologija i uvažava regionalne razlike i specifičnosti različitih regiona.
Osnovna načela politike životne sredine EU su: predostrožnost, prevencija, suzbijanje zagađenja na samom izvoru i princip „zagađivač plaća“. Kreiranje politike životne sredine podrazumeva poštovanje osnovnih prava i prava javnosti da u ovom procesu učestvuje. Evropska unija je potpisnica Aarhuske konvencije i primena ove Konvencije je obezbeđena kroz sekundarno zakonodavstvo EU.
Tim Edukativnog Građanskog centra
Sa ponosom objavljujemo da je naš, drugi po redu projekat na temu zapošljavanja mladih u Srbiji, “Samozaposli se 2018” uspešno realizovan na opšte zadovoljstvo učesnika, predavača kao i nas organizatora. Kroz dva predavanja praćena panel diskusijom učesnici ,koji su u velikom broju činili upravo isti mladi ljudi kao i na prošlogodinjoj manifestaciji, su imali priliku da se prisete prošlogodišnjih diskusija i tematika kako bih proširili novostvoreno znanje i bolje razumeli potencijalne mogućnosti koje im pružaju moderne tehnologije. Pored toga, učesnici su međusobno razmenili svoje dosadašnje utiske i sa čime su se susretali do sada, i jedni druge upoznali i povezali se za nadamo se u budućnosti neke nove ideje koje sami mogu da realizuju. Smatramo da se ovakve diskusije trebaju voditi na što više mesta, ali i ustanova formalnog i neformalnog tipa obrazovanja što planiramo i da učinimo u narednoj godini. Vidimo se uskoro
Tim Edukativnog Građanskog Centra
Svetski dan zaštite životne sredine – 5. jun – obeležava se danas u više od 100 zemalja širom sveta u cilju da se utiče na ljude da se ujedine i deluju kako bi se obezbedila čistija, zelenija i sjajnija budućnost za sadašnje kao i buduće generacije.
Datum 5. juni je odredila Generalna skupština UN jer se tog dana održala Konferencija o zaštiti životne sredine u Stokholmu 1972. godine.
Da se podsetimo, zaštita životne sredine podrazumeva skup različitih postupaka i mera koji sprečavaju ugrožavanje životne sredine s ciljem očuvanja biološke ravnoteže. Ekološka odbrana je multidisciplina i treba da predstavlja trajnu obavezu svih članova društva. Njena multidisciplinarnost proističe iz činjenice da zdravlje, životna sredina i socijalni uslovi predstavljaju kompleks oblasti i problema koji su u stalnoj interakciji. Briga o životnoj sredini je sa gledišta našeg društva prioritet od sveukupnog značaja za društvo. Zdrava životna sredina je osnov za očuvanje ljudske egzistencije, zdravog razvoja društva i bitan faktor za nivo kvaliteta života stanovništva.
Dragi sugrađani i sugrađanke sa velikim zadovoljstvom vam najavljujemo početak radova na osmišljavanju našeg prvog Festivalskog Almanaha koji će ovekovečiti raznolikost muzičke i festivalske scene našeg Novog Sada prikazujući ga kroz istoriju počev od onih davno zaboravljenih i kroz maglu poznatih samo starijim generacijama do onih koji su i dan danas aktivni i veoma dobro ispraćeni. Smatramo da je svaki od ovih festivala svojevrsan pečat jedog vremena i generacije koja je tada odrastala i da kao takav ne sme pasti u zaborav. Tu nastupate vi ! Pošto želimo što verodostojnije da prikažemo ovu Novosadsku priču molimo vas da nam pomognete u prikupljanju materijala u vidu fotografija, ulaznica vasih utisaka ili bilo čega vezanog za ovu tematiku kako bih je zajedničkim snagama pretvorili u časopis koji će trajati generacijama koje dolaze..Možda se upravo iz jedne ovakve ideje rodi želja da ponovo oživivimo ili pak poboljšamo postojeće festivale za dobrobit celuokupnog grada.
Sav materijal nam možete slati na Fb stranici ili preko mejla edugradjanskicentar@gmail.com
